PHP - Prosleđivanje podataka preko URL-a ($_GET)

Uvod

Posle upoznavanja sa osnovama PHP-a, na red dolazi upoznavanje sa različitim tehnikama za prosleđivanje podataka PHP skriptama, odnosno, sa tehnikama za razmenu podataka između skripti koje čine sadržaj sajta.

Korisnički podaci koji završe u PHP skriptama (kao i razni drugi podaci), dostupni su za obradu preko tzv. superglobalnih promenljivih, sa kojima ćemo se detaljno upoznati u članku koji je pred nama i kroz nekoliko narednih članaka.

Pojam superglobalne promenljive u PHP-u

Pored promenljivih koje programeri mogu definisati sami (za potrebe izvršavanja PHP skripti), postoje i promenljive koje se u toku izvršavanja skripti generišu automatski. * U pitanju su asocijativni nizovi ** čijim elementima skripte mogu pristupati, pre svega zarad čitanja zapisanih podataka, ali (u pojedinim okolnostima), takođe i zarad direktnog upisivanja vrednosti na različite indekse. ***

U PHP-u postoji nekoliko automatski generisani asocijativnih nizova koji se pojavljuju pod zajedničkim nazivom superglobalne promenljive, pri čemu najveću upotrebnu vrednost imaju sledeći nizovi:

$_GET - podaci koji su prosleđeni preko HTTP metode GET (najčešće putem URL-a)
$_POST - podaci koji su prosleđeni preko HTTP metode POST (najčešće putem HTML forme)
$_SESSION - podaci koji se čuvaju u okviru sesije u browseru (od trenutka kada se sajt pokrene, dok se ne zatvori)
$_COOKIE - podaci koji se čuvaju lokalno (na računaru klijenta) u obliku HTTP kukija
$_SERVER - podaci o parametrima konekcije (IP adresa koja je korišćena za pristup, naziv servera sa koga je ispraćen link do sajta koji se poziva, naziv browsera i drugi podaci)
$_REQUEST - podaci o protokolu koji je korišćen za slanje podataka

Superglobalna promenljiva $_GET

Ukoliko ste pažljivo ispratili članak o strukturi web adresa, primetili ste da se na kraju URL-a može naći i "upit" (praktično: niska koja sadrži dodatne informacije).

U kontekstu diskusije o superglobalnim promenljivama u jeziku PHP, delovi upita (koji 'završe' u PHP skripti), predstavljaju indekse i vrednosti kojima se može pristupati preko superglobalne promenljive $_GET.

U pitanju je način za prenos podataka koji je transparentan - ali samim tim i nesiguran(!), i stoga je potrebno prepoznati koji se podaci smeju a koji ne smeju prosleđivati preko HTTP metode GET.

Pristup parametrima koji su prosleđeni preko HTTP metode GET

Ako se u adresnu liniju browsera unese sledeći URL (koji će poslužiti kao primer) ....

		
https://www.enciklopedija.rs/pretraga.php?ime=Ivo&prezime=Andrić

Slika 1. - URL koji sadrži upit (u daljoj obradi, prosleđenim podacima može se pristupiti preko superglobalne promenljive $_GET).

.... serveru se prosleđuje zahtev za pretragu, nakon čega prosleđeni parametri pretrage postaju dostupni preko superglobalne promenljive $_GET, na sledeći način:

indeks"ime" povezuje se sa vrednošću "Ivo"
indeks "prezime" povezuje se sa vrednošću "Andrić"

Za probu, kreiraćemo skriptu pretraga.php, * sa sledećim sadržajem ** ....

		
<?php
	$ime     = $_GET['ime'];
	$prezime = $_GET['prezime'];

	echo "Prosledili ste sledeće podatke:<br>";
	echo "Ime: " . $ime . "<br>";
	echo "Prezime: " . $prezime . "<br>";
?>

Slika 2. - Skripta za obradu podataka koji su prosleđeni preko HTTP metode GET.

.... i pošto se skripta izvrši, u browseru će se pojaviti sledeći ispis:

		
Prosledili ste sledeće podatke:
Ime: Ivo
Prezime: Andrić

Slika 3. - Rezultat izvršavanja prethodno definisane skripte.

Za početak, skripta naprosto čita vrednosti preko indeksa - bez obaziranja na to da li su podaci pod datim indeksom zapravo prosleđeni (što donekle 'može da prođe' na samom početku, u prvom primeru i sl), međutim, u iole ozbiljnijim okolnostima (tj. u produkcijskim uslovima), potrebno je prvo proveriti da li su indeksi definisani pravilno.

Provera ispravnosti parametara - funkcija isset

Ukoliko URL ne sadrži upit, a skripta za obradu ipak pokuša da pristupi superglobalnoj promenljivoj $_GET (odnosno, nekom od indeksa), doći će do greške - što znači da je potrebno da se programski kod iz prethodnog odeljka prepravi (tj. dopuni).

		
<?php
	if (isset($_GET))
	{
		if (isset($_GET['ime']) && isset($_GET['prezime'])) {
			$ime     = $_GET['ime'];
			$prezime = $_GET['prezime'];

			echo "Uneli ste sledeće podatke:<br>";
			echo "Ime: " . $ime . "<br>";
			echo "Prezime: " . $prezime . "<br>";
		}
		else {
			echo "Podaci koji su prosleđeni preko HTTP metode GET ";
			echo "nisu formatirani na odgovarajući način.";
		}
	}
	else {
		echo "Nijedan podatak nije prosleđen preko HTTP metode GET.<br>";
	}
?>

Slika 4. - Skripta za obradu podataka koji su prosleđeni preko HTTP metode GET, dopunjena if-else grananjem preko koga se proverava da li su podaci pravilno prosleđeni.

Kao što se može primetiti, prepravke i dopune podrazumevaju provere preko funkcije isset, koja vraća vrednost true ukoliko je promenljiva (koja se predaje kao argument) deklarisana i ima vrednost koja je različita od null.

Višestruko grananje (iz gornjeg bloka), obavlja sledeće zadatke:

ukoliko preko HTTP metode GET nije prosleđen nijedan podatak, prvi if iz gornje skripte će odmah preći na false granu i ispisaće poruku o grešci
ukoliko postoje podaci koji su prosleđeni preko HTTP metode GET, i pri tom su pravilno formatirani, proradiće deo koda koji smo koristili do sada (true grana unutrašnjeg if-a)
ukoliko postoje podaci koji su prosleđeni preko HTTP metode GET, ali nisu pravilno formatirani, biće ispisana odgovarajuća poruka (false grana unutrašnjeg if-a)

Može se reći da je programski kod koji smo prethodno prikazali 'suviše zvaničan', ali, za početno upoznavanje, 'školski primer' je sasvim prikladan.

Sa druge strane, u svakodnevnim situacijama - ipak je uputno koristiti jednostavnije i praktičnije kodove.

Na primer:

		
<?php
	
	// Prvo treba proveriti da li su podaci (uopšte) prosleđeni.

	// Ukoliko je došlo do greške u prosleđivanju podataka,
	// skripta se može, po potrebi, zaustaviti
	// preko komande exit().

	if (!isset($_GET['ime']) || !isset($_GET['prezime']))
	{
		echo "Greška pri formatiranju upita ";
		echo "koji je prosleđen preko URL-a.";
		exit();
	}

	// Ukoliko su podaci uredno prosleđeni,
	// može se nastaviti sa izvršavanjem komandi.

	$ime     = $_GET['ime'];
	$prezime = $_GET['prezime'];

	echo "Prosledili ste sledeće podatke:<br>";
	echo "Ime: $ime <br>";
	echo "Prezime: $prezime <br>";
?>

Slika 5. - Skripta za obradu podataka koji su primljeni preko HTTP metode GET, dopunjena uslovom koji prekida izvršavanje skripte ukoliko podaci koji su prosleđeni, nisu u ispravnom formatu.

Umesto relativno "glomazne" if-else strukture, izmenjena skripta koristi jednostavniji mehanizam provere: ukoliko nisu ispunjeni uslovi za nastavak izvršavanja (smatramo da dalje izvršavanje zavisi od prosleđenih podataka) - prekida se dalje izvršavanje.

Ukoliko je sve u redu, nastavlja se izvršavanje (bez obaveštavanja korisnika).

Kada treba koristiti prenos podataka preko HTTP metode GET?

Podaci koji se prosleđuju preko HTTP metode GET (kao deo URL-a), jasno su vidljivi, i omogućavaju usmeravanje servera na određene sadržaje i pamćenje stranica po potrebi (recimo, opcija "bookmarks" u browserima).

Za primer možemo uzeti sledeći upit ....

		
?p=izbor_stapova

Slika 6. - Upit, kao deo URL-a stranice.

.... koji je deo sledeće adrese:

		
https://www.skijanje.rs/blog.php?p=izbor_stapova

Slika 7. - Primer URL-a koji sadrži upit sa prethodne slike.

prikazani upit pokreće sve neophodne procedure za učitavanje sadržaja koji su vezani za navedeni članak
neki drugi upit sa odgovarajućim parametrima, pokrenuo bi otvaranje drugog članka
upit sa parametrima koji se ne prepoznaju * - doveo bi do poruke o grešci

Kada ne treba koristiti prenos podataka preko HTTP metode GET?

U praktičnom smislu, pitanje iz naslova je važnije od pitanja o tome kada treba koristiti HTTP metodu GET za prosleđivanje podataka, jer - budući da su podaci koji se prosleđuju preko URL-a vidljivi (a time nažalost i lako dostupni za zloupotrebu) - jasno je da metoda GET nije prikladan izbor za prenos osetljivih informacija (kao što su lozinke za pristup sajtovima, lični podaci i sl).

Velika je greška prosleđivati osetljive podatke preko HTTP metode GET, i stoga se zarad prosleđivanja osetljivih podataka koristi drugi vid prenosa, preko HTTP metode POST (čemu je posvećen naredni članak). *

Kratak rezime ....

Kratak rezime pravila za upotrebu superglobalne promenljive $_GET je sledeći:

prenos preko HTTP metode GET koristi se onda kada je potrebno da informacije koje se šalju postanu deo URL-a (kao parametri pretrage, indeksi stranica i sl)
zbog očigledne "otvorenosti", HTTP metoda GET se ne sme koristiti za slanje osetljivih informacija (lozinke, lične informacije i sl)
prilikom prijema podataka u PHP skripti za obradu, potrebno je proveriti (preko funkcije isset), da li su podaci pravilno prosleđeni

U sledećem nastavku serijala o PHP-u, govorićemo (kao što je već najavljeno), o prosleđivanju podataka preko HTTP metode POST.

Autor članka Nikola Vukićević Za web portal codeblog.rs

Napomena: Tekstovi, slike, web aplikacije i svi ostali sadržaji na sajtu codeblog.rs (osim u slučajevima gde je drugačije navedeno) predstavljaju intelektualnu svojinu autora sajta codeblog.rs i zabranjeno je njihovo korišćenje na drugim sajtovima i štampanim medijima, kao i bilo kakvo drugo korišćenje u komercijalne svrhe, bez eksplicitnog pismenog odobrenja autora.