Uvod u web dizajn - 5. deo - HTML 5 struktura i tagovi - Podela stranice

Uvod

Kao i većina drugih računarskih jezika, HTML je tokom vremena prolazio kroz različite revizije, a sa najnovijom (petom) verzijom, uvedeno je nekoliko specijalizovanih <div> tagova sa posebnim nazivima i unapred pripisanim značenjem.

Svrha novih tagova je - povećanje preglednosti HTML koda (odnosno, lakše prepoznavanje uloge različitih elemenata stranice), a pitanje koje se prirodno postavlja pri prvom susretu sa prethodno pomenutim HTML5 tagovima je: da li postoji prava potreba za specijalizovanim <div> tagovima (budući da smo videli u prethodnom nastavku da se korišćenjem <div> elemenata, koji su podešeni preko odgovarajućeg CSS koda, sasvim uspešno može definisati korektna struktura web stranice i prikazati na pregledan i vizuelno dopadljiv način).

U nastavku, pokušaćemo da odgovorimo na postavljeno pitanje (i naravno, predstavićemo najvažnije HTML5 tagove) ....

Ukratko o preglednosti HTML koda

Problematika preglednosti može se svesti na dva glavna pitanja:

kako omogućiti programerima i web dizajnerima (korisnicima "ljudskog roda"), da što lakše razaznaju strukturu sajtova
kako omogućiti računarskim programima - da obave isti zadatak

Što se tiče programa, mislimo pre svega na tzv. "robote", specijalizovane programe koje internet pretraživači koriste zarad analize web stranica (pri čemu pravilna struktura sajta povoljno utiče na rang koji će sajt imati pri pokretanju pretrage).

Programi prepoznaju strukturu stranice preko tekstualnih obrazaca i svakako su u stanju da razaznaju hijerarhiju elemenata (koja, kao što znamo, u praktičnom smislu predstavlja - stablo).

U današnje vreme, postoji i tehnologija koja omogućava da se prepozna smisao <div> elemenata, shodno pripisanim id-ovima, ali, u praksi se ipak očekuje od programera i web dizajnera da kreiraju optimalnu HTML strukturu.

Pogledajmo jednostavan primer koji potcrtava ono što smo do sada naveli ....

Primer HTML strukture - bez HTML5 tagova

Možemo reći da sledeća (vrlo jednostavna), HTML struktura ....

		
<body>
	<div id='okvir'>
		<div id='navigacija'>
		</div>

		<div id='centralni'>
		</div>

		<div id='footer'>
		</div>
	</div>
</body>

Slika 1. - Osnovna struktura (praznog) HTML dokumenta.

.... sama po sebi deluje veoma jasno i razumljivo (i recimo da bismo lako mogli zamisliti kako bi stranica koja je definisana preko gornjeg koda, uz dodatak odgovarajućeg CSS, mogla izgledati kada se otvori u browseru).

Međutim, da li smo (skroz) sigurni da bismo bili u stanju da razumemo istovetnu strukturu <div> elemenata, kojima je neko drugi dodelio id-ove?!

Na primer, <div> element sa tri unutrašnja <div> elementa (struktura kakvu vidimo na gornjoj slici), mogao bi - sa drugačijim id-ovima * - predstavljati i navigacionu traku sa tri linka, kao i mnoge druge strukture (a u raspoznavanju svrhe id-ova, posebno 'odmaže' mogućnost definisanja id-ova preko reči iz nekog drugog jezika, ** ili uz korišćenje tehničkih termina i drugih proizvoljnih odrednica).

Ljudi ne mogu razumeti sve jezike, web pretraživači "ne gledaju blagonaklono" na sajtove sa nepreglednom HTML strukturom (i neće se pri rangiranju stranica previše truditi da razumeju "šta smo hteli da kažemo" preko generičkih <div> elemenata), i stoga je jasno da "proizvoljni id-ovi", nisu najpraktičnija opcija.

Praktično rešenje predstavlja upravo - standardizacija koja je došla sa 5. verzijom jezika HTML (sa kojom su uvedeni, ranije pomenuti, <div> elementi sa posebnim nazivima i unapred određenom namenom).

HTML 5 specifikacija - specijalizovani div tagovi

Zarad upoznavanja sa HTML5 tagovima, osvrnućemo se (u ovom članku), pre svega na tagove <main>, <header>, <nav> i <footer> - najvažnije i najčešće korišćene HTML5 tagove, ali svakako ćemo se osvrnuti i na nekolicinu drugih zanimljivih tagova.

Tagovi header, nav, main i footer

Pogledajmo kako se malopređašnja struktura stranice može zapisati uz korišćenje HTML5 tagova ....

		
<body>
	<div id='okvir'>
		<header>
			<nav>
			</nav>
		</header>

		<main>
		</main>

		<footer>
		</footer>
	</div>
</body>

Slika 2. - Osnovna struktura (praznog) HTML dokumenta - definisana preko HTML5 tagova.

Tag <header> opisuje gornji deo stranice u koji se tipično smeštaju logotip sajta i <nav> tagovi sa navigacionim linkovima ("početna", "o nama", "kontakt" i slično).
Tag <nav> koristi se kao okvir za kolekciju navigacionih linkova prema drugim stranicama sajta (navigacioni linkovi su najčešće postavljeni pri vrhu stranice, ali, često i na drugim mestima).
Tag <footer> specifično je namenjen definisanju "podnožja" stranice, u koje se tipično smeštaju: kratak opis sajta (odnosno, firme/preduzeća čiji sajt posmatramo), kontakt informacije, nekoliko najvažnijih navigacionih linkova, linkovi ka pravilniku korišćenja i druge srodne informacije.
Tag <main> namenjen je centralnom delu stranice, u kome se nalazi glavni sadržaj.

Definisanje finalne strukture stranice

Da bismo upotpunili (HTML5) strukturu stranice, dodaćemo i tagove <head>, kao i uokvirujuće <html> tagove.

Ali, pre svega (doslovno - pre ostatka sadržaja), navešćemo direktivu <!DOCTYPE html> sa kojom smo se već susretali, preko koje se browseru sugeriše da je stranica formatirana po standardu HTML5 (i da je tako treba interpretirati).

		
<!DOCTYPE html>

<html>
	<head>
		<meta charset='UTF-8'/>
		<title>Web dizajn 5</title>
		<link rel='stylesheet' href='stil.css'>
	</head>

	<body>
		<div id='okvir'>
			<header>
				<img id='nav_logo' src='/slike/logo.png' alt='logo' title='logo'/>

				<div id='nav_razdvajac'>
				</div>

				<nav>
					<a href='index.html'>Početna</a>
					<a href='o_nama.html'>O nama</a>
					<a href='kontakt.html'>Kontakt</a>
				</nav>
			</header>

			<main>
				<h1>Naslov stranice</h1>
				
				<p>
					Prvi pasus
				</p>
				
				<p>
					Drugi pasus
				</p>
			</main>

			<footer>
			</footer>
		</div>
	</body>
</html>

Slika 3. - Dopunjen primer HTML strukture, sa HTML5 tagovima i id-ovima.

Specijalizovanim tagovima koje smo koristili mogu se pripisivati i id-ovi (naravno i klase), ali, u slučaju jednostavnih sajtova, može se čak i izbeći upotreba id atributa (tj. mogu se pisati CSS selektori koji se direktno obraćaju HTML elementima kao što su <main>, <nav>, <footer> i sl).

Prethodno definisanoj HTML strukturi, može se pripisati sledeći CSS kod:

		
* {
	margin:          0;
	padding:         0;
	font-family:     Arial, sans-serif;
	text-decoration: none;
}

#okvir {
	width:           100vw;
	height:          100vh;
	
	display:         flex;
	flex-direction:  column;
	justify-content: flex-start;
	align-items:     stretch;
}

header {
	height:          60px;
	background:      #707070;

	display:         flex;
	flex-direction:  row;
	justify-content: flex-start;
	align-items:     center;
}

nav {
	display:         flex;
	flex-direction:  row;
	justify-content: flex-start;
	align-items:     stretch;

	margin-right:    20px;
}

#nav_logo {
	width:  24px;
	height: auto;
	margin: 0 0 0 18px;
}

#nav_razdvajac {
	flex: 1;
}

nav a {
	color:       #ffffff;
	font-weight: bold;
	margin:      0 24px 0 0;
}

main {
	flex:    1;
	padding: 10vh 30vw 10vh 30vw;

	display:         flex;
	flex-direction:  column;
	justify-content: flex-start;
	align-items:     stretch;
}

footer {
	height:      100px;
	background:  #999999;
}

Slika 4. - CSS kod koji se povezuje sa HTML strukturom sa prethodne slike.

Dodatna objašnjenja

Iako HTML struktura koju smo definisali nije komplikovana, pozabavićemo se ipak detaljnijom analizom (slobodno proučite kod više puta, dok vam svi detalji ne budu sasvim jasni).

Navodimo detalje na koje treba obratiti najviše pažnje:

ponovo koristimo univerzalni selektor *, da pristupimo svim elementima (naravno, univerzalni selektor sadrži samo atribute opšteg tipa)
unutar flex kontejnera "okvir", elementi <header> i <footer> imaju zadatu fiksnu visinu, dok se element <main> (posredstvom parametra flex), širi i skuplja
elementi <header> i <main> su (kao što smo videli), unutrašnji elementi kontejnera "okvir", ali - sami po sebi su takođe i flex kontejneri (odnosno, nosači za svoje unutrašnje elemente), a tako nešto, ne samo da je moguće, već je i krajnje neophodno i naravno - vrlo praktično
unutar taga <header>, zapažamo tri elementa: sliku, prazan <div> i <nav> element sa linkovima, a svrha navedenog praznog <div> elementa je da se širi i skuplja, tako da "otera" sliku levo, a <nav> element sa linkovima desno
budući da <nav> element nema eksplicitno zadate dimenzije (niti koristi atribut flex), dimenzije <nav> elementa prilagodiće se sadržaju
visina slike (nav_logo), nije zadata eksplicitno, već je korišćena vrednost auto, čime smo postigli da se visina slike proporcionalno prilagodi širini
u CSS-u, navigacionim linkovima smo pristupali metodom vezivanja selektora (nav a)

Za kraj, izdvojili smo nekolicinu popularnih tagova koji su vredni pažnje pri početnom upoznavanju sa HTML-om (još nekoliko HTML5 tagova i nekoliko tagova iz prethodnih verzija HTML-a).

Drugi popularni HTML5 tagovi

Pored tagova <main>, <header>, <nav> i <footer> koji su (praktično) neizostavan deo modernog web dizajna (odnosno, još praktičnije - neizostavan deo velike većine modernih sajtova), postoji još nekoliko HTML5 tagova sa kojima je potrebno upoznati se još na početku.

<article>

Preko taga <article> uokviruju se zaokružene celinu u HTML kodu, kao što su (na primer) pojedinačni oglasi na sajtovima sa oglasima, pojedinačne poruke u chat aplikacijama (ili na forumima) i naravno - kako sam naziv taga nagoveštava - tekstualni članci (kao na primer članak koji trenutno čitate).

<section>

Tag <section> definiše odeljak stranice koji - u organizacionom smislu - predstavlja zaokruženu celinu koja obuhvata grupu elemenata koji su sami po sebi zaokružene celine (takvi unutrašnji elementi ne moraju biti definisani preko tagova <article>, ali, često jesu).

Na primer:

na sajtu sa auto-oglasima, jedan oglas uokviren je tagovima <article>, dok je više povezanih oglasa, uokvireno tagovima <section>
na online forumu, jedna poruka smešta se unutar tagova <article>, dok se cela diskusija (sa svim porukama), smešta unutar tagova <section>

<aside>

Preko taga <aside> definišu se sporedni odeljci stranice sa informacijama koje su vezane za glavni sadržaj, a tagovi <aside> često se koriste i za uokviravanje usputnih napomena unutar pasusa, ili između pasusa.

<canvas>

Preko taga <canvas> ....

		
<canvas id='canvas_1'>
</canvas>

Slika 5. - Tag canvas, preko koga se definišu (virtuelna) platna za iscrtavanje grafičkih elemenata.

.... uz malo CSS-a ....

		
#canvas_1 {
	border:        solid 1px #5599ff;
	border-radius: 12px;
	background:    #fcfcfd;
}

Slika 6. - CSS kod za canvas element sa prethodne slike.

.... i JavaScript-a * ....

		
let cnv = document.getElementById("canvas_1");
let ctx = cnv.getContext("2d");

ctx.beginPath();
ctx.arc(45, 40, 25, 0, 2 * Math.PI);
ctx.stroke();
	
// Sami dodajte preostale dve kružnice

Slika 7. - JS kod za iscrtavanje kružnica.

.... mogu se definisati "platna" za iscrtavanje 2D grafičkih elemenata.

<figure> i <figcaption>

Tag <figure> definiše okvir koji sadrži sliku sa opisom: preko taga <img> definisana je sama slika, a preko taga <figcaption>, definiše se opis slike.

Bez pravih semantičkih tagova, ne bi bilo lako razumeti da li se određeni opis odnosi na određenu sliku (ili treba da stoji samostalno).

		
<figure>
	<img src='slika.png' alt='figure i figcaption'/>
	<figcaption>
		Slika 12. - Primer upotrebe tagova figure i figcaption.
	</figcaption>
</figure>

Slika 8. - Primer upotrebe tagova figure i figcaption.

Ostali popularni tagovi

Da bismo upotpunili diskusiju o osnovama HTML-a, pomenućemo još nekoliko često korišćenih tagova (koji su deo HTML-a duži niz godina unazad i pojavili su se pre HTML5 specifikacije).

<pre>, <code> i <samp>

Za pravilan prikaz programskog koda na sajtovima, koristi se kombinacija tagova <pre>, <code> i <samp>, kao što ste do sada mnogo puta mogli videti na našim stranicama:

		
let a = [ 1, 2, 3 ]
// .... ali, niz je tu samo za ukras;
// zapravo se bavimo HTML tagovima :)

Slika 9. - Primer upotrebe tagova pre i code.

Tag <pre> ("preformated"), obezbeđuje da tekst unutar taga bude prikazan u browseru - doslovno onako kako je napisan u izvornoj datoteci (podsetimo se da inače interpretacija HTML koda unutar tagova kao što su <p>, <div> i sl, podrazumeva da će znaci za prelazak u novi red, kao i višestruke uzastopne pojave ostalih whitespace znakova - biti zanemarene).
Tagovi <code> i <samp> su (praktično) semantički tagovi, koji označavaju delove programskog koda (code) i simulirani rezultat izvršavanja programa u konzoli (samp).

<q> (quote)

Za označavanje citata u HTML kodu, koristi se tag <q> (quote), semantički tag koji automatski dodaje znake navoda.

Sledeći odeljak sadrži citat uokviren <q> tagovima (koji se nalaze unutar tagova <aside>):

<em>, <strong> i <mark>

Za posebno označavanje pojedinih reči i celina u pasusima (ili na drugim mestima), koriste se sledeći tagovi:

<em> - naglašavanje delova teksta (naizgled deluje kao da je upotrebljen tag <i>)
<strong> - posebno naglašavanje delova teksta (naizgled deluje kao da je upotrebljen tag <b>)
<mark> - markiranje teksta bojom

<sub> i <sup>

Za zapis _indeksa i ^eksponenata koriste se tagovi <sub> (subscript) i <sup> (superscript).

Sledeći koraci ....

Pre svega, ponovimo da postoje i HTML 5 tagovi koje u članku nismo navodili, ali, budući da naš serijal članaka o web dizajnu ne pretenduje da bude 'enciklopedija internet jezika' (već nam je namera da čitaocima približimo tematiku web dizajna i pomognemo u samostalnom kreiranju prvih sajtova), moramo biti praktični i negde ipak 'podvući granicu' (s tim što, u budućnosti, svakako možete očekivati još članaka na temu osnovne HTML strukture i naravno, članke o izradi web stranica u opštem smislu).

Primere gotove stranice možete pronaći na sledećoj adresi:

Web dizajn 05 - primer

.... a u sledećem članku bavićemo se responzivnim web dizajnom.